– Kako i neće, kada se ostvario moj dječački san – rekao je odmah poslije silaska sa ringa za ARENU Boško Drašković. – Još kada sam iz Nikšića krenuo za Peskaru, potajno sam se nadao da stignem do počasnog postolja. Znao sam da će biti teško, ali sam vjerovao u sebe. U prvim trenucima borbe malo me je i trema sputavala da pokažem ono što znam, ali poslije konsultacije sa selektorom u drugoj rundi sam krenuo na sve ili ništa. Stigao sam do pobjede ubjedljive i zaslužene i mojoj sreći nema kraja.
A, u finalu bokserskog turnira Drašković je za protivnika imao izuzetno neugodnog rivala Abdelhafida Benčaboma iz Alžira. Visok i krakat momak, dugih ruku i veoma snažan bio je zaista u početku nerješiva enigma za našeg šampiona. Poslije prve runde bilo je 2:0 u korist Alžirca. Ali, u drugoj rundi sve je došlo na svoje mjesto. Drašković je promijenio taktiku, počeo je da kruži oko protivnika, da izbjegava borbu iz bliza, da zadaje udarce, ali odmah iza toga i da krene korak nazad.
– Vidio sam da Drašković, zbog treme ili nečega drugog, u prvoj rundi, jednostavno nije poštovao dogovor – objašnjava naš selektor Dragan Đuričković. – Alžirac mu je nametnuo svoj stil i ja sam mu ukazao na greške u pauzi između prve i druge runde. Već u nastavku okršaja Boško je bio sasvim drugi bokser. Potpuno je promijenio taktiku što je zbunilo protivnika i onda je preokrenuo meč u svoju korist. Poveo je čak sa 8:2 i kada je već stekao tu veliku prednost, do kraja meča boksovao je pametno, ne ulazeći u neki rizik, kako ga neki zalutali udarac protivnika ne bi pogodio i preokrenuo susret. Na kraju,
bilo je 8:4 za Draškovića.
– Znao sam šta treba da radim – nastavlja Drašković. – Nije bilo lako, jer sam imao tri meča i to sa sasvim različitim stilom borbe, a ja sam morao da se prilagođavam tome. Ali, sve je ispalo dobro i sada jedva čekam da dođem u moj rodni Nikšić i da proslavim ovu titulu.
www.arenacg.net
